“Neobično je videti ih jer gotovo sve su osakaćene od zmija; jedna je izgubila nos, drugoj nedostaje uvo; krzno na jednoj je raščupano, na drugoj je iskidano; jedna je slepa na jedno oko, druga na oba. Neobično je to da se sve, na zvuk zvona, sjate u manastir da budu nahranjene a kada se zasite, na zvuk tog istog zvona, sve zajedno pohitaju da nastave borbu sa zmijama!”
Posetilac iz Venecije, Frančesko Zurijano
Fragment iz arhiva manastira Kikos na Kipru, 1484.
Najranija saznanja o mačkama na Kipru sežu do nekih 9.500 godina u prošlost i izneta su u javnost kao rezultat arheoloških istraživanja koja je 2004. godine vodio francuski arheolog, profesor Žan Gilan (Jean Guillain), kada su u jednoj neolitskoj grobnici, pored ljudskih ostataka, po prvi put pronađeni ostaci domestifikovane mačke. Najvažniji događaj vezan za razvoj mačje populacije na Kipru desio se 328. godine nove ere, kada je Sveta Jelena (carica Jelena, majka Konstantina Velikog) poslala na ostrvo dva broda puna mačaka iz Egipta i Palestine. To je urađeno da bi se rešio problem infestacije ostrva zmijama, nakon velike suše koja je trajala 37 godina. Mačke su se tokom sledećih vekova spontano razmnožavale na ostrvu, uz veoma malo uticaja sa kopna. Ovo je dovelo do formiranja jedinstvene vrste mačaka – krupne, robusne i veoma zdrave rase.
Nažalost mačke koje na kiparskom ostrvu žive već hiljadama godina nemaju poštovanje lokalnog stanovništva i često su maltretirane, ubijane, trovane ili na drugi način zlostavljane. Njima je očajnički bila potrebna zaštita i pomoć da opstanu na svojoj teritoriji. Kada su se Tereza i Valter Liderland (Litherland), engleski supružnici u penziji, doselili na Kipar 2005. godine bili su veoma pogođeni prizorima stradanja lokalnih mačaka. Kako su se skoro četvrt veka bavili gajenjem rasnih mačaka, odmah su primetili i jedinstvena obeležja ovih mačaka. Mačke su bile posebne i nisu se uklapale ni u jednu poznatu, prihvaćenu rasu.
Kao iskusni odgajivači, odlučili su da zadovolje svoju radoznalost i probaju da izvedu nekoliko probnih parenja. Želeli su da vide da li će mačići biti u okviru tipa, to jest da li će imati zajedničke osobine. Ubrzo je bilo jasno da su potomci u okviru tipa i da pod kontrolisanim uslovima, uz dobru ishranu i negu, mačke postižu zavidnu veličinu i težinu, često i do 10 kilograma. Zapitali su se: da li je kiparska mačka zaista posebna rasa mačaka? Ako jeste, da li je moguće postići međunarodno priznanje ove rase, što bi probudilo nacionalni ponos Kiprana i dovelo do poštovanja i zaštite ove mačke?
Kiparske mačke su na izložbi mačaka prvi put prikazane 2007. godine na Kipru. Rasa tada još nije imala ime niti standarde. Potom su mačke izlagane na lokalnim izložbama. 2008. godine na Kipru je održana međunarodna izložba mačaka u organizaciji WCF-a (World Cat Federation). Tereza i Valter su se tada upoznali sa generalnim sekretarom WCF-a i felinološkim sudijom Andreasom Mebijusom (Möbius) i predstavili mu rezultate rada. Složili su se da kiparske mačke imaju jedinstvene atribute. Mebijus je definisao predlog standarda rase i nazvao ih Afroditini divovi (Aphrodite Giants).
Predsedništvo WCF-a je podržalo ovu ideju i zauzelo se da se mačke predstave ljubiteljima tako što će se izlagati izvan Kipra. Prvi put su izložene van Kipra u oktobru 2009. godine na WCF-ovom Supreme Show u Berlinu gde je pra-pra potomak iz polaznog legla, beli mačak Džejkob, osvojio drugo mesto u WCF ringu (takmičenju između rasa, što je bilo izuzetno postignuće za mačku tada još uvek nepriznate rase.
U daljem sledu događaja grupa zainteresovanih odgajivača sa Kipra odlučila je da formira klub pod nazivom Cyprus Cats National Breed Association (CyCNBA). Novi klub je uz podršku kiparske vlade počeo sa radom krajem 2009. godine.
Klub CyCNBA je zatim uputio dopis jednom od vodećih stručnjaka za komparativnu genetiku mačaka, profesorki Univerziteta u Dejvisu Kalifornija, dr Lesli Lajons (Leslie Lyons). Zamolili su je da izvede DNA test kiparskih mačaka i proveri da li su mačke genetski jedinstvene. Doktorka Lajons se upravo spremala, u okviru projekta koji je tih godina vodila, da nastavi proučavanje turskih van i angora mačaka i pristala je da proveri i uzorke sa Kipra.
U istraživanju je obuhvaćeno 248 jedinki, uključujući i slučajno odabrane mačke iz lokalnog kiparskog azila Melkom Ket (Malcolm Cat). Sve mačke su analizirane istom metodologijom. Analiza je obuhvatala samo genetske varijacije. U zaključku izveštaja dr Lajons iz 2012. godine stoji: „mačke sa Kipra su jasno izdvojena populacija mačaka u mediteranskom basenu“, i „posebna rasa može biti razvijena“.
U aprilu 2012. kiparski klub je učestvovao u radu Generalne skupštine WCF-a u Gelzenkirhenu u Nemačkoj i podneo zahtev za priznavanje rase Afroditin div. Za prihvatanje zahteva je glasala velika većina delegata iz celog sveta (86.7%) i 1. jula 2012. rasa je i zvanično priznata pri WCF-u. Od tada afrodite zvanično učestvuju na WCF-ovim izložbama. U decembru 2014. maca afrodita je gostovala i u Beogradu, na Le PETit Mrnjau Festu.
Afrodite su jake, živahne, aktivne i veoma privržene mačke. Vole da se igraju i razvijaju veoma bliske odnose sa starateljem. Dobro se slažu sa psima, ako se upoznaju u mlađoj dobi. Takođe se dobro slažu i sa drugim mačkama. Afrodite su mačke koje punu zrelost dostižu tek u četvrtoj-petoj godini života. Mužjaci su znatno veći od ženki i obično teže između 10 i 11kg, dok ženke dostižu između 5 i 7 kilograma.
Kod poludugodlake varijante, mačke oba pola tokom zime imaju bogatu grivu i krzno oko vrata. Griva i okovratnik se potpuno razviju tek nakon treće godine života. Treba imati u vidu da se zbog osobenosti klime, mačke koje su inače poreklom sa Kipra, na proleće oslobađaju zimskog krzna i deluju skoro kratkodlako, osim repa koji uvek ostaje čupav. Ove mačke sporo odrastaju i sve do 18. meseca života treba im spremati hranu prema recepturi za mačiće.
Na Kipru je, nažalost, preostalo malo mačaka u prirodi i veoma je teško pronaći reprezentativan primerak kiparske mačke. Mnogi Kiprani i dalje smatraju da su divlje mačke štetočine i istrebljuju ih na sve moguće načine. Mačak Kesidi (Llelayne Cassidy), otac jednog od polaznih legla u odgajivačnici bračnog para Liderland, preživeo je tešku povredu noge, izvađen mu je metak, lečen je od trovanja kao i od ujeda zmije.
Jedan od najvažnijih razloga za pokretanje projekta međunarodnog priznavanja rase Afroditin div je nada da će Kiprani uvideti da imaju veoma posebnu vrstu mačke, da će joj ukazati dužno poštovanje i pružiti zaštitu koja je ovim izuzetnim mačkama neophodna.
Možemo da se pohvalimo da su se u ovaj zanimljiv i dobronameran međunarodni projekat uključili i domaći ljubitelji mačaka, te od nedavno u Srbiji postoji odgajivačnica Afroditinih divova, simboličnog imena Mitologika (Mythologica WCF). Dvoje mladih ljudi, budući veterinari Diana Wieser i Igor Kršić, ušli su u pionirski projekat očuvanja ovih lepih mačaka za buduće naraštaje, mačaka kojima poetično ime Afroditini divovi zbog raskoši i lepote stoji kao saliveno!
Afroditini divovi trenutno nisu dostupni kod nas. Ali ove izuzetne mace možete upoznati uživo, na Mrnjau Festu – tradicionalnoj međunarodnoj izložbi mačaka u Beogradu.
Tekst: Svetlana Lalović i Le PETit, prvi put objavljeno 13.05.2015. Fotografije mačaka korišćene uz dozvolu. Zahvaljujemo se Terezi Liderland, Zoe Lefkothea i Diani Wieser na pomoći oko pripreme tekstalu
Afroditini divovi trenutno nisu dostupni. Dostupne rasne mace potražite ovde: