POČETNA - RASNE MAČKE - DOBROBIT - PANSION - O NAMA - VESTI


Odgajivačnice - Rase - Klub odgajivača - Usluge - Izložbe


ABY - APS - BEN - BRI - CRX - MCO - NEB - NFO - PER - SBI - SIB - SPH

Cat Club Le PETit WCF

Birmanske mačke - čuvari duše 

Zasigurno jedna od najljupkijih rasa mačaka jeste sveta birmanska mačka. Podjednako ljupko izgledaju i ženke i mužjaci, zaobljenih čupavih glavica na kojima dominiraju izrazito plave oči, safirnog sjaja

Foto: Sabacat WCF

Birmanske mačke prate neobične legende i priče. Prvi primerci ove rase stigli su u Evropu, tačnije u Francusku,  iz Burme. Burma je na francuskom Birma te im otuda i ime, a prefiks „svete“ nose jer su ove mace bile čuvari hramova i imale važnu ulogu u religiji Kmera, naroda koji je nastanjivao Burmu.

Legenda kaže da su duše kmerskih monaha bile toliko čiste da nisu mogle biti pokopane sa telima, već je vrhovna boginja safirnih očiju Cun Kjan Kse prenosila njihove duše u tela belih mačaka, čuvara hramova. Prema legendi, mačke su bile bele sa zlatnim očima, ali posle jednog razbojničkog napada na hram sve mačke promeniše boju. Jedne davne noći razbojnici iz Sijama su napali manastir zvan „Prebivalište bogova“ i ubili starešinu hrama, svetog čoveka, dok je posvećeno meditirao pred zlatnom statuom Cun Kjan Kse. Pored njega bio je i beli mačak Sinh. U trenutku monahove smrti boginja je njegovu dušu prenela u belog mačka, čiji se pogled u tom trenutku susrete sa safirnim boginjinim očima. I gle čuda – Sinhove zlatne oči promeniše se u modro plavu boju, a snežno belo krzno dobi zlaćani odsjaj poput tela zlatne statue. Mačkova njuška, uši, noge i rep dobiše boju zemlje, a samo šapice kojima je dodirivao telo umirućeg monaha ostaše bele, čiste kao monahova duša.

Cun Kjan Kse i Poupée de Madalpour, 1928.

Ne zna se pouzdano kada je zapadni svet upoznao mističnu rasu iz burmanskih hramova, ali u literaturi se pominje da je jedan par ovih mačaka bio prokrijumčaren na brod za Francusku. Mužjak je tokom dugog putešestvija brodom uginuo, ali je par ostavio potomstvo. Stigavši u Francusku, ženka pod imenom Sita donela je na svet leglo. Jedno od mačića, Poupée de Madalpour (u prevodu Lutka Madalpura) bilo je prikazano u Parizu 1926. godine. Francusko društvo ljubitelja mačaka, Federation Feline Francias prvo je priznalo i registrovalo ove mace pod današnjim imenom - Chat Sacre de Birmanie.

U vihoru razaranja II Svetskog rata ove mačke su gotovo nestale u Evropi. Priča se da je samo nekoliko birmanki dočekalo kraj rata na evropskom kontinentu te su učinjeni napori, prvenstveno u Francuskoj, a zatim i Engleskoj, da se rasa obnovi. Malo se zna o tom programu, ali je pouzdano da su ukrštane sa persijskom i sijamskom mačkom.

Aneliz Hakman sa Nadin (u sredini) 1984.

Posebno zaslužna za definisanje i širenje ove rase je gospođa Aneliz Hakman (Nemačka), danas predsednica WCF (World Cat Federation). Početkom 60-tih njen prijatelj koji je živeo u Istočnoj Nemačkoj zamolio ju je da mu pomogne u nabavci svete birmanske mačke. Birmanke su u to doba bile retka i slabo poznata rasa u Evropi te su imale gotovo mitski status. Aneliz je prihvatila molbu i posle detaljne potrage, koja svakako nije bila laka u vreme kada informacije nisu bile tako dostupne kao danas, mačku te rase je pronašla u Francuskoj. Mačku je potom čuvala kod sebe, dani su prolazili i Aneliz je vremenom postala fascinirana rasom i potpuno se posvetila gajenju birmanki. Kada se ponovo susrela sa prijateljem, umesto sada već odrasle mačke pod imenom Nadine de Khlaramour dala mu je mače – lepo, malo birmanče. Aneliz je birmanke godinama gajila sa velikim zadovoljstvom i uspehom. Veruje se da gotovo sve linije današnjih birmanki u Evropi vode poreklo baš od njene mace Nadin.

Lina i Milena na Mrnjau Festu - foto: Maja Medić

Aneliz Hakman će predvoditi međunarodni tim sudija na Mrnjau Festu - svetskoj WCF izložbi mačaka u Domu omladine Beograda, 9-10. januara 2016. Na izložbi će biti izložen veliki broj izuzetnih mačaka iz Srbije i mnogih evropskih zemalja, između ostalih i svete birmanske mačke.

Foto: Sacred Cat WCF

Birmanke su mačke srednje veličine. Ženke dosežu 3 do 4kg, a mužjaci tek nešto više -  4 do 5kg. Mačići se rađaju beli, a posle par nedelja vrhovi počinju da tamne i mace polako dobijaju karakteristični color point - tamne prelive na glavi, ušima, nogama i repu. Boja vrhova dostiže pun intenzitet tek sa navršene dve godine. Kod birmanki postoji više point varijanti – crna (seal point), čokoladna, plava (blue), lila (lilac), crvena, krem, a postoje i tigrasti (tabby) i kornjačevina (tortie) varijeteti.

Birmanke su prepoznatljive po belim „čarapicama“ na šapama. Krzno birmanske mace je srednje dužine, sjajno je i svilenkasto. Birmanke nemaju poddlaku te im se krzno ne mrsi i ne zahteva previše sređivanja. Birmanke je dovoljno četkati jednom do dva puta nedeljno.

Ebi i Lina - foto: Le PETit

Sveta birmanska maca hoda polako, graciozno i otmeno, visoko podignutog raskošnog repa. Birmanke su privržene i umiljate mačke, veoma blage naravi. Vreme vole da provedu dremajući tamo gde svaka mačka najviše voli - u krilu vlasnika. Iako uživaju u igri uvek to čine odmereno, bez puno jurnjave i vratolomija. Birmanke nisu naročiti skakači, te će zabavu radije potražiti igrajući se „šuge“ sa ukućanima ili jureći plišane loptice. Vlasnici birmanki s ponosom svedoče da njihove ljubimice umeju jasno da stave do znanja ukoliko su im činijice sa hranom prazne a toalet sa posipom nije besprekorno čist. Birmanke su prave salonske mace, ali ni povremeni boravak u bašti im ne predstavlja nikakvo iznenađenje, jer kao i svaki pripadnik mačjeg roda one su radoznale i uživaju istražujući.

Nera - foto: Sacred Cat WCF

Birmanske mačke su zdrave i dugovečne, bez karakterističnih bolesti. Prosečan životni vek ovih mačaka je 15-17 godina. Ova rasa je definisana i priznata u svim felinološkim federacijama. Birmanke su rado viđen gost na zvaničnim izložbama mačaka. Kod nas i u okruženju postoje veoma dobre i odgovorne odgajivačnice ovih maca, registrovane pri World Cat Federation - to su Sacred Cad WCF u Srbiji ili Sabacat WCF u Mađarskoj.

Foto: Sabacat WCF

© Le PETit Beograd 07.12.2015. Fotografije mačaka korišćene uz dozvolu. Zahvaljujemo se Magdaleni i Tiboru Koči na pomoći oko pripreme teksta


  WCF Breed standard: Sacred Birman...


  Kontakti

Sacred Cat WCF Rumenka

Sacred Cat WCF Rumenka / 063-822-0136 / e-mail / FB


WCF odgajivačnice rasnih mačaka...

Ako želite da nabavite rasnu macu, ovde su osnovne informacije i adresar preporučenih odgajivačnica mačaka u Srbiji i okruženju, registrovanih pri WCF - World Cat Federation i Klubu Le PETit:

  WCF odgajivačnice rasnih mačaka...

Dostupne rasne mace...

Le PETit dostupne rasne mace

Fejsbuk grupa Kluba, sa ponudom rasnih maca trenutno dostupnih za nabavku ili rezervaciju, iz odgovornih Le PETit WCF odgajivačnica u Srbiji i okruženju:

  Klub Le PETit WCF - dostupne rasne mace (prodajna Fejsbuk grupa)


Klub Le PETit WCF

  063-20-21-21

  lepetit.rs@gmail.com

Pridružite se!

  Le PETit Mrnjau grupa

  Le PETit on YouTube

© Le PETit WCF Beograd / WCF RS-0287